STRAVIČNA ISPOVJEST ARKANOVE ROBINJE: Sil*vali su me šest meseci, gasili cigarete po genit*llijama!

Nema reči kojima se može opisati sva bol, svo poniženje i strah koji osećaš od tih ljudi. Ako su uopšte ljudi. Jedan, drugi, treći… Ređali su se tako zadovoljavajući svoju pagansko-divljačku pohotu, iako sam se tek bila porodila… Silovali su me prvi put u mojoj kući, bez svesti, pred decom. Bilo mi je samo 20 godina kada je počeo moj pakao – započinje svoju strašnu ispovest Bošnjakinja M. M. (puno ime i prezime poznati Redakciji) iz Bijeljine.

Traume koje je zadobila 1992. godine od ruke zločinaca prate je celi život. Njeno svjdočanstvo jedno je od najstrašnijih i biće spomenuto na međunarodnoj konferenciji koja će sutra biti održana u Sarajevu.

Prema njenim riječima, najveća zvjerstva činili su rezervisti koji su došli iz Srbije, a kojima je komandovao zločinac Željko Ražnatović Arkan.

– Živela sam sa svekrvom, mužem i dvoje dece. Početkom aprila 1992. godine u kuću je upalo nekoliko arkanovaca, bradati, sa šubarama na glavi. Muža su udarili, izgubio je svest, a onda i mene. Probudila sam se potpuno naga i oblivena krvlju. Ležala sam nemoćna, pretučena, silovana, izmučena, ponižena i obeščašćena – priča naša sagovornica.

Kako kaže, mislila je da je to najgore što će joj se desiti. A užas je, zapravo, tek počeo.

– Menjali su se danima na meni, dok nisam ostajala u besvesnom stanju. Muža više nisam videla. Šest mjeseci vodili su me Arkanu, bila sam njegova robinja. Iživljavao se na meni dok ne bih pala od nemoći, a onda bi me prepuštao drugima. Jedan dan mi je počupao svu kosu. Ruku je omotao kosom, čupao dok nisam ostala ćelava. On mi je rasekao i dojku bajonetom – tvrdi ona.

Vodili su je, navodi, i na linije prema Orašju. Tamo su je davali vojnicima da je siluju i, kako kaže, rade stvari koje je teško i zamisliti.

– Nisu me samo silovali. Tukli su me i sekli po telu. Svuda imam ožiljke, gasili su cigarete po meni, po genitalijama… Želim to zaboraviti, ali ne mogu. Ožiljci po vratu, rukama, celom telu podsećaju me svaki dan na to – navodi ona.

Njena golgota, kaže, trajala je do 18. aprila 1993. godine, kada ju je izbavio komšija Srbin, prijatelj njenih roditelja, otkupivši je za 5.600 njemačkih maraka.

– Otišla sam u Tuzlu, gde su nas smjestili u izbjeglički kamp. Sa 21 godinu bila sam potpuno seda, potpuno skrhana, razorena, posebno kada mi je lekar rekao da sam trudna. Nisam želela roditi to dete, nisam mogla – kroz suze navodi ova nesretna žena.

– Nije mi lako da pričam. Danas sam 100 posto invalid. Ne mogu da nađem posao. Živim u Sarajevu s mužem, koji ne radi. Hranimo se u “Merhametovoj” kuhinji. Redovno idem na psihoterapije. U ratu sam izgubila 39 članova porodice. Tri puta sam hela izvršiti samoubistvo. Sretnom me sada čini to što su mi deca odgojena, dobri učenici, iako živimo u devastiranom stanu, oni su zahvalni Bogu što me imaju – kaže ona.

O torturama i golgoti koju je preživjela ispričala nam je povodom predstavljanja Međunarodnog protokola o dokumentovanju i istraživanju slučajeva seksualnog nasilja u konfliktu, koja će biti održana 19. novembra u Sarajevu.

Skupu će prisustvovati više od 300 zvanica, a protokol je dio inicijative koju su pokrenuli bivši ministar spoljnih poslova Velike Britanije Vilijam Hejg i glumica i rediteljka Anđelina Đoli.

Leave a Reply